Pre nekoliko godina, suprug i ja smo odlučili da naše letovanje ne bude samo za nas dvoje - već i za našeg četvoronožnog saputnika, Bagiru. Bagi, kako ga svi zovemo, je mešanac vučjaka i retrivera, velik, pitom i pun duha. Bio je to njegov prvi duži put i naš prvi zajednički odmor - nezaboravna avantura.

Za letovanje smo izabrali prelepu Kefaloniju - grčko ostrvo koje obećava mir, prirodu i kristalno čisto more.

Pre polaska, posvetili smo pažnju pripremi potrebne dokumentacije za Bagija:

• redovna vakcina protiv besnila,
• analiza na titar antitela,
• potvrda veterinara, i
• pasoš, naravno.

Put smo organizovali pažljivo, uzimajući u obzir i naše i Bagijeve potrebe. Krenuli smo iz Beograda i odlučili da prvo prenoćimo u Nišu. Taj korak nam je olakšao put i omogućio Bagiju da se postepeno navikava. U kolima, Bagi ima svoj poseban prostor u gepeku – dovoljno prostran da se ne oseća zatvoreno, a dovoljno bezbedan da ne luta. Nije mu trebao boks – njegovo mesto je već bilo poznato i udobno.

Na putu je bilo nesnosno vruće, pa smo često pravili pauze. Svaki put kad stanemo, voda i hlađenje – obavezno. Iako je imao prostora da legne, Bagi je čitav put proveo na dve šape, stojeći, nagnut ka napred, kao da ne želi da propusti nijedan kadar. Na granici - redovna kontrola. Njega niko nije ni primetio, iako je virio iz gepeka sa svojim znatiželjnim pogledom i mahao klempavim ušima.

Nastavili smo put ka Vasilikiju, odakle smo čekali trajekt za Kefaloniju. I dok su mnogi nervozno gledali na sat – mi smo otišli na kupanje! Bagi je dobio instant hlađenje - nije bilo pristupačnog ulaska u vodu ali je prskanje morskom vodom prijalo.

Nastavak puta protekao je glatko, uz česte pauze za vodu, istezanje i koji osmeh slučajnih prolaznika.

Na Kefaloniji smo iznajmili apartman sa velikim dvorištem, što se pokazalo kao pun pogodak. Bagi je odmah izabrao svoj ugao i ponašao se kao da smo tu već godinama.

Na plaži – poseban ritual. Najviše je uživao kada bismo stigli prvi. U tim ranim jutarnjim časovima, dok je sve još tiho, plaža je bila “Bagijeva” – i to se znalo. Tada bi se bezbrižno kupao, zaplivao malo, a onda s punim entuzijazmom jurcao po obali, pa se valjao po svežem, mokrom pesku. Posle toga – zasluženi odmor u hladu. Jedina stvar koju je Bagi “tražio” bila je – suncobran. Ako bismo zaboravili da mu ga postavimo, zakukao bi dok ne ispravimo grešku. Tako je svaki dan na plaži bilo jasno: jedan suncobran za Bagija, a mi – kako stignemo. Kupanje je bilo... taktičko – ulazi u more, rashladi se, i ostaje tačno dokle mu šape dodiruju dno. Ni korak dalje. Nema skakanja, nema razbijanja talasa – sve mirno, dostojanstveno i sa merom.

Večeri smo provodili obilazeći lokalne gradove - Liksori i Argostoli. U kafićima i restoranima Bagi je bio više nego dobrodošao. Uvek je imao svežu vodu, a često i neki keksić od osoblja ili turista koje je osvojio pogledom. Ako neka lignja slučajno iz tanjira završi na podu - to joj je bio kraj. Bio je tih, vaspitan i pun šarma. Bukvalno turista sa karakterom.

Iako je sve prošlo bez većih problema, danas bismo verovatno napravili još jednu pauzu za spavanje pre dolaska na krajnju destinaciju. Za Bagija, kao i za nas, put je bio prilično dug – iako je izdržao kao pravi heroj. Jedno dodatno noćenje bi značilo manje stresa, više odmora i verovatno još prijatnije putovanje. Što smo i uradili u povratku. Prenoćili smo nadomak Soluna, u jednom od petfrendly hotela na obodu gde je Bagi, odmah po ulasku u sobu svoj rep prostrao po bračnom krevetu.

Ako planiraš prvo letovanje sa psom, razmisli o kraćoj destinaciji ili dodatnim pauzama – nije slabost, već pažnja.

Letovanje sa psom nije samo dodatna odgovornost – to je dodatna vrednost.

Gledati svog psa kako trči slobodno po pesku, osluškuje talase, lenčari u hladu i deli sve s tobom... to je nešto posebno. Uz malo organizacije, puno ljubavi i po koji kompromis, putovanje sa psom može biti opušteno, radosno i ispunjeno.

Bagi je tada imao svoj raj – i nama ga je rado pokazao.

Vaša,

Verka Blogerka