Ako ste ikada videli psa koji hrabro laje na mnogo većeg „neprijatelja“, a onda pobegne od usisivača, ili mačku koja se ponaša kao gospodar kuće, ali nestane čim neko donese novu kesu iz prodavnice — znate da naši ljubimci umeju da nas iznenade.

I baš zato su njihovi strahovi jedna od onih tema koje nas istovremeno nasmeju i nateraju da ih bolje razumemo.

Jer iza svakog skrivanja ispod kreveta, drhtanja na zvuk petarde ili nepoverljivog pogleda ka novom predmetu ne krije se „razmaženost“ ili „čudno ponašanje“. Strahovi kod ljubimaca su stvarni, a način na koji ih pokazuju zavisi od njihove vrste, karaktera i iskustava koja su imali.

Pa ko je onda plašljiviji — psi ili mačke?

Odgovor nije tako jednostavan.

Čega se plaše psi? Veliki junaci sa malim strahovima

Psi često imaju reputaciju hrabrih zaštitnika. Oni čuvaju dom, trče kroz park, istražuju svet oko sebe i spremni su da stanu uz svog čoveka u svakoj situaciji.

Ali čak i najveći pseći junaci mogu imati nešto što ih plaši.

Glasni zvuci

Jedan od najčešćih strahova kod pasa su jaki i iznenadni zvuci: petarde, vatromet, grmljavina, fen, usisivač ili lupanje vrata.

Ono što nama traje nekoliko sekundi i deluje samo neprijatno, psima može biti mnogo intenzivnije. Njihov sluh je osetljiviji od našeg, a zvuk koji ne mogu da predvide često doživljavaju kao potencijalnu opasnost.

Zato pas koji se krije tokom oluje nije „kukavica“ — on pokušava da pronađe način da se oseća sigurnije.

Odvajanje od vlasnika

Psi su društvene životinje i mnogima od njih teško pada kada ostanu sami. Kod pojedinih pasa razvija se separaciona anksioznost, odnosno snažan stres povezan sa odvajanjem od osobe za koju su vezani.

Znakovi mogu biti različiti: nemir, lajanje, uništavanje stvari ili pokušaji da pronađu vlasnika.

Nepoznati ljudi i psi

Neki psi će svakom gostu odmah ponuditi šapu i očekivati maženje. Drugi će se prvo sakriti iza vlasnika i pažljivo posmatrati situaciju.

To nije neposlušnost — to je način na koji pas procenjuje da li je nešto bezbedno.

Veterinar i neprijatna iskustva

Mnogi psi počnu da se plaše odlaska kod veterinara ako ga povežu samo sa neprijatnim iskustvima. Zato je važno da se od malena stvaraju pozitivne asocijacije i da poseta veterinaru ne bude uvek povezana samo sa procedurama koje nisu prijatne.

Čega se plaše mačke? Male lavice koje vole kontrolu

Mačke često ostavljaju utisak da ih ništa ne može uzdrmati.

One biraju kada žele pažnju, same odlučuju gde će spavati i umeju da vas pogledaju kao da su upravo ocenile vaš životni izbor.

Ali iza te samouverenosti krije se životinja kojoj su sigurnost i rutina veoma važni.

Promene u prostoru

Nova sofa, drugačiji raspored nameštaja ili renoviranje za nas mogu biti sitnice, ali za mačku to može biti velika promena. Njihov prostor je njihov sigurni svet, pa svaka promena zahteva vreme za prilagođavanje.

Transporter

Mnoge mačke transporter povezuju samo sa odlaskom kod veterinara. Zato ga često doživljavaju kao znak da sledi nešto neprijatno. Jedan od načina da se ovaj strah smanji jeste da transporter postane deo svakodnevnog prostora — mesto koje nije povezano samo sa stresnim situacijama.

Nepoznati ljudi i životinje

Dok će neki psi odmah želeti da upoznaju novog gosta, mačka će možda prvo posmatrati iz bezbedne udaljenosti. To nije odbijanje. To je njen način da proceni situaciju.

Glasni zvuci i iznenadni pokreti

Usisivač, bučna muzika, lupanje ili nagli pokreti mogu biti dovoljan razlog da mačka odluči da se povuče na svoje omiljeno skrovište. A kada se jednom sakrije, verovatno ćete dobiti jasnu poruku da joj treba malo vremena.

Ko je onda plašljiviji — pas ili mačka?

Ako bismo pravili takmičenje, verovatno nikada ne bismo proglasili pobednika.

Psi svoj strah uglavnom pokazuju otvorenije. Oni mogu lajati, tražiti pomoć od vlasnika, pokušati da pobegnu ili se sakriti. Mačke su često suptilnije. One će se povući, ukočiti, izbegavati određenu situaciju ili promeniti ponašanje.

Zbog toga ponekad deluje da su mačke hrabrije, ali one samo drugačije pokazuju da im nešto nije prijatno.

Svaki ljubimac je priča za sebe. Neki psi bez problema ignorišu ono od čega drugi drhte, a neke mačke će rado dočekati goste dok će druge proglasiti zvono na vratima najvećim neprijateljem.

Kako pomoći ljubimcu da prevaziđe strah?

Kada govorimo o strahovima kod ljubimaca, jedan od važnih pojmova je desenzitizacija u prvih 6 meseci života ljubimca.

To znači postepeno i kontrolisano izlaganje ljubimca onome što izaziva strah — ali u meri u kojoj se oseća dovoljno sigurno. Cilj nije da ljubimca odmah suočimo sa onim što ga plaši i očekujemo da „shvati da nije ništa strašno“. Takav pristup može imati suprotan efekat.

Umesto toga:

• počinjemo od nivoa koji ljubimac može da podnese,
• nagrađujemo mirno ponašanje,
• povećavamo intenzitet postepeno,
• nikada ne prisiljavamo životinju.

Na primer, ako se pas plaši zvuka petardi, možemo krenuti sa veoma tihim snimkom zvuka i nagraditi ga kada ostane opušten.

Ako se mačka plaši transportera, možemo ga ostaviti otvorenog u domu, staviti unutra omiljeno ćebence ili poslasticu i dozvoliti joj da ga sama istraži.

Cilj nije da ljubimac zavoli ono čega se plaši. Cilj je da nauči da to više nije pretnja.

Strahovi koji nas zasmeju (ali njima nisu smešni)

Budimo iskreni — neki strahovi naših ljubimaca zaista umeju da budu simpatični. Pas koji se uplaši malog robota-usisivača. Mačka koja oprezno prilazi novoj igrački. Ljubimac koji se zbuni kada vidi svoj odraz. Takvi trenuci često postanu porodične anegdote koje prepričavamo godinama.

Ali važno je da zapamtimo: ono što je nama smešno, njima može biti potpuno stvaran osećaj nelagode.

Zato nije dobra ideja namerno plašiti ljubimca zbog fotografije ili zabavnog snimka. Njihovo poverenje u nas mnogo je vrednije od jednog viralnog trenutka.

Želite da bolje razumete svog ljubimca?

Ako vas zanima zašto se psi i mačke plaše određenih situacija i kako možemo da im pomognemo da se osećaju sigurnije, pogledajte novu epizodu NjušCast-a.

U ovoj epizodi Ivan iz Superdog akademije govori upravo o strahovima kod ljubimaca — kako da ih prepoznamo, šta ih izaziva i koje korake možemo preduzeti da našim četvoronožnim prijateljima pomognemo.

Jer iza svakog „plašljivog“ ponašanja najčešće se krije ljubimac koji nam samo poručuje: „Ne razumem ovo. Pomozi mi da shvatim da sam bezbedan.“ 🐾

Vaša, Verka Blogerka