Decembar 2009. - Napolju mraz. Hladnoća ledi kosti, a mene obuzima neka posebna toplina. Vazduh miriše na štenad, svi su beli, pufnasti i radoznali. Došli smo da izaberemo jedno, ali... ti biraš mene. Dok moj pogled luta kroz razigranu belu gužvu, nespretno se probijaš, mahnito mašući repićem, i prilaziš. Uzimam te u naručje i tada znamo – nema dileme. Naša petočlana porodica dobila je novog pufnastog člana. Oduvek si znala šta hoćeš. :)

Ljubazna teta u pet shopu upućuje nas na sve osnovne potrepštine. Muku mučimo dok ti izaberemo ogrlicu. Toliko si mala da staješ na tatin dlan, pa biramo onu za mačke, sa zvoncem, za svaki slučaj, da se ne bi izgubila. Mama je već pripremila pamučno jastuče za krevetac, jer "za bebe je važno da je materijal prirodan i mekan."

Od tada, zvono na vratima gubi svoju funkciju. Frkćeš, kefćeš, skačeš. Čim se oglasi dugmence na interfonu, kreće prava lavežna uzbuna. Komšije se pitaju koja to "zver" čuva njihovu zgradu. Kad se vrata zatvore, ide druga priča. Okrećeš se na leđa, kao da se nudiš za turu češkanja. Potom se smeštaš u mamino krilo i pomno pratiš šta se sve zbilo.

Nešto ne voliš baš ženke. Posebno onu nemačku ovčarku iz kraja, iz prve zgrade. Čim je nanjušiš dobiješ snagu bulla. Ma kakva veličina, ma kakvi bakrači! Tada od tebe nema jačeg. Moram ti priznati, i neka ostane među nama, malo mi je drago zbog toga. A najviše zbog moje braće - nisi ti neki "ženski pas", već dama koja zna da stavi do znanja koja je glavnija. Polako, shvatiće oni, kada vide da i lepa Kaća iz kraja voli da sa tobom "razgovara".

Ponekad se pitam - ko ovde koga dresira? Kada treba da se pokažeš pred gostima i daš šapu, ti samo mlatneš repom i okreneš glavu. Ali kada se začuje zvuk metalne konzerve, repić odmah počne brže da radi. Tada možeš sve: "Daj šapu", "Sedi", "Lezi" - prava vojnička poslušnost. Kobaje su jedino što te zanima. Razoružavaš i najstrožije u kući svojim performansom na dve šape kada ti se "prijede nešto slatko".

Uh, a što si nekad svojeglava! Hoćeš kako hoćeš. Pa se još i raspravljaš. Al' kad konačno shvatiš da ne može sve po tvom, onda se duriš u onom krevecu na pamučnom jastuku, koji ti služi samo u te svrhe, kada si "srdita dama" - za spavanje je ipak udobniji bračni krevet.

Jedino ne razumem čemu tolika drama kada se auto zaustavi i neko od nas izađe, kao da si ostala sama. Tokom putovanja, baškariš se lepo na zadnjem sedištu, ali kad se vrata zatvore, opet kreće lavežna galama. Srećom, ta "srdita dama" ne traje dugo - brzo te prolazi, i onda si ponovo naša Maza.

Maza - mazna i prgava u isto vreme. I ime si sama sebi odabrala.

Mart 2024. - Sumoran dan. Vreme teško, oporo. Kažu da je sutra prvi dan proleća, ali me u grudima steže. Zvoni zvono na vratima. Lavežne uzbune nema. Tišina. Zavesa se spustila. Čuveni performans na dve šape je završen. Više se neće igrati.

Mazo, naša mazo... Prgava i mazna u isto vreme. Sa tobom je vreme proletelo. Za ovih 15 godina nisi se samo uvukla pod mamin i tatin jorgan, uvukla si nam se pod kožu.

Podarila si nam 7 krznenih mališana. Ami i Toni i dalje žive sa nama, dok ostala braća i sestra krste sokake po svetu.

Podarila si nam osmehe. Podarila si nam uspomene. Podarila si nam bezuslovnu ljubav.

Mazo, shvatila su braća.

Mazo, Mako, Mado, hvala ti!

Zato smo i pokrenuli PetShow – jer verujemo da ljubimci nisu samo životinje, već članovi porodice.

PetShow je zajednica za sve naše ljubimce – one koji su uz nas sada, i one koje ćemo zauvek nositi u srcu. 🐾💛