Vreme čitanja: 4 minuta

Često nas trgne ta misao da naš ljubimac stari. I onda u sebi kažemo: „Aha, hajde da provedemo ovo vreme koje imamo najbolje što možemo!“ Bude nam žao nekada što nam je bilo mrsko da šetamo po kiši, ili što smo negodovali jer „baš sad moram da izađem, a kasnim na posao“. Ali onda stanemo i shvatimo – vreme teče. Hajde da malo i mi, u ovom njihovom zlatnom dobu, usporimo.

Starost nije bolest, već je to samo nova faza koja traži da se mi malo prestrojimo i prilagodimo.

Prvo prilagođavanje: Menjanje brzine i usporavanje za njim

Zaboravimo na brze šetnje i ono naše čuveno „hajde da završimo ovo što pre“. Starijem psu je njuškanje sve. To mu je kao da čita novine, skroluje društvene mreže i gleda šta ima novo u komšiluku.

Kraće, a češće: Ako vidimo da se pas brzo umara, ne forsiramo jednu veliku, napornu šetnju. Podelimo to na tri ili četiri kraća izlaska. Kroz kraj sada prolazimo kao turisti – polako, opušteno i sa uživanjem u svakom drvetu.

Strpljenje kod „nezgoda“: Desiće se da nekad popusti bešika ili da se pas malo dezorijentiše. Tu ne sme biti kazne, vikanja ili nervoze. Samo zagrljaj, obrišemo podloge i idemo dalje. Njima je u tom trenutku sigurno teže nego nama jer ni sami ne razumeju zašto ih telo izdaje.

Drugo prilagođavanje: Dom iz njihove perspektive

Pogledajmo stan iz ugla pasa čije kosti i zglobovi više nisu tako elastični. Male promene u kući za njih znače ogromno olakšanje.

Klizav parket: Ako imamo delove stana gde je go parket ili pločice, a pas tu često prolazi, stavimo bilo kakvu stazu ili tepih. Stariji psi lako proklizavaju, gube sigurnost na nogama i mogu ozbiljno da se povrede ili uplaše.

Činije „na sprat“: Zamislimo da nas bole vrat i kičma, a moramo dramatično da se savijemo do poda da bismo ručali. Nabavimo ili napravimo jednostavan stalak kako bi činije bile u visini grudi. Pas će nam biti neizmerno zahvalan.

Ortopedski dušek: Oni tanki, lepi jastučići više ne rade posao. Starijem psu obezbedimo nešto konkretno, gušće i debelo kako bismo mu sačuvali bolne zglobove od hladnog i tvrdog poda.

Treće prilagođavanje: Pametna nega na vreme

Ne čekamo da pas počne ozbiljno da šepa ili kuka da bismo reagovali. Preventivna nega je ovde ključ za miran život.

Vitamini na vreme: Sirupe ili tabletice uvodimo u dogovoru sa veterinarom, čim primetimo da ujutru malo teže i sporije ustaje. To im bukvalno „podmazuje“ kretanje.

Zubi su pola zdravlja: Ovo često ignorišemo i mislimo da je loš zadah normalan za stare dane. Nije. Pokvareni zubi i kamenac konstantno šalju bakterije direktno u organizam, što im abnormalno opterećuje srce i bubrege. Redovna kontrola usta nam je obavezna.

Veterinar kao podrška: Rutinska krvna slika i biohemija na svakih šest meseci su najbolji način da „ulovimo“ bilo kakvu promenu na unutrašnjim organima pre nego što se uopšte pojave prvi pravi simptomi.

Na kraju, najvažniji korak koji mi kao vlasnici možemo da uradimo jeste da ih ne sažaljevamo, nego da im ugađamo. Ovo su godine kada su zaslužili da budu malo razmaženi, da dobiju najbolje mesto na kauču, da im progledamo kroz prste za po koji nestašluk i da im vratimo barem delić one pažnje i sigurnosti kojom su oni čuvali nas sve ove godine.

Vaša, Verka Blogerka